Ne trebamo se sramiti vlastite obiteljske priče i svoje prošlosti

Svakodnevna razmatranja i molitve

Radeći s mladim ljudima ovisnima o drogama, brzo sam naučila da vole staviti „maske" kako bi pokazali da su netko i nešto, jer se srame vlastite krhkosti. Time sebe strašno opterećuju jer patnja koju nose u sebi samo raste. Kažem vama kao i njima: ne trebamo se sramiti vlastite obiteljske priče i svoje prošlosti. Do moje dvadesete i ja sam se sramila svoje obitelji. Bili smo strašno siromašni, devetoro nas u kući, a otac alkoholičar. Danas se ne sramim reći da je moj otac bio alkoholičar jer sam konačno razumjela neke stvari. Shvatila sam da je vrijeme koje sam proživjela u siromaštvu bilo moja škola života, moj fakultet; a moj otac je bio sredstvo u Božjim rukama kako bili naučila što je žrtva, ustrajnost, poslušnost, hrabrost. Ako naš križ susretne Kristovo raspelo, tada će nas ono nositi. Mi danas možemo zahvaliti tome križu na kojem je bio raspet naš Kralj, naš Spasitelj, Onaj koji nam nastavlja davati život. Križ nije težak ako ga se proživljava u istini i providnosti. Kroz ove godine Zajednice naučili smo da se križ zapravo ne nosi, već je uskrsli Krist onaj koji nosi nas.

Majka Elvira